Приредио Леон Којен
Уз Црњанског, Растка Петровића и Настасијевића један од твораца модерног израза у српској поезији, Милан Дединац је последњих деценија био готово заборављен песник. Овај избор из његове целокупне поезије – од првих песама и Јавне птице (1926), преко песама из заробљеништва и врхунских остварења из циклуса „песничких огледа с путовања по Црној Гори” („Трава у сну и на јави”, „Ноћ дужа од снова”), све до недовршене „повести” Мало воде на длану (1964) – исправља ту неправду и поново упознаје читаоце с великим песником који, кроз све чудесне стилске мéне изазване „нестрпљењем да се што пре ослободи утврђеног израза”, никада није изневерио свој песнички идеал: „да врати поезију правим изворима емоције”.