Мало сунце

Песник, есејиста, приповедач, антологичар, приређивач књига наших и страних писаца, дугогодишњи главни уредник Српске књижевне задруге, Милорад Ðурић последњих петнаест година више се посвећивао писању својеврсне поетске прозе него стандардних песничких облика. У рукопису нове Ðурићеве прозне књиге, с поетским насловом Мало сунце и поднасловом ''приче о туги и нади'', задржане су неке од најважнијих одлика његове претходне књиге прича Невини , нарочито у слоју језика и стила, али са знатно проширенијим тематским и семантичким нијансама прозног текста. Мало сунце има двадесет и три прозне целине, које су међусобно повезане и на мотивском и на смисаоном плану. Највећи број прича односи се на теме из националне митологије и историје и на неке теме општије природе, али се оне значењски шире и на универзалне човекове духовне, етичке и емотивне особине независно од тога у којем историјском времену он живи. У свакој причи постоји јасно наглашен њен фабулативни и њен значењски слој. У фабулативном се прича одвија у оквиру имагинативно компонованих догађаја у којима највећим делом активно учествују бића из српске и словенске митологије, читаоцима већ позната из народних бајки – виле, вилењаци, дивови, змајеви, патуљци, вампири, морски царевић, црни анђео и други, док се у значењском слоју сви описани догађаји приближавају песничкој алегорији, параболи и метафори, које саме по себи сугеришу изразит степен симболичности Ðурићевих кратких прича. Последњи део књиге односи се на актуелне догађаје и на везу која се помоћу њих успоставља са митолошким и историјским временом.