Мала Антанта 1919-1938.

Увек привлачној тематици живописних међународних односа између два светска рата припада и историја тзв. Мале Антанте. Тај савез Чехословачке, Румуније и Југославије, замишљен као чувар версајског поретка у средњој и југоисточној Европи наспрам ревизионистичких тежњи земаља поражених у Великом рату, значио је и покушај ове три државе да наступе као равноправни актери у међународној арени. Утемељена на исцрпном истраживању првокласне архивске грађе, студија Зденека Сладека представља целовиту научну повест о Малој Антанти, почев од њеног конституисања у првим послератним годинама, кроз бројне изазове на путу остварења постављених циљева, нарочито кризе изазване притисцима европских сила, али и неретко међусобно супротстављеним интересима самих чланица блока, па све до распада у сасвим промењеној историјској стварности уочи новог светског рата. Приказивањем политичких и економских концепција за којим се ишло у Прагу, Букурешту и Београду, аутор даје вредан прилог потпунијем разумевању компликованих односа у међуратној Европи, у литератури претежно сагледаваних из визуре највећих и најмоћнијих држава на континенту.

Свако расуђивање о Малој Антанти настојаће да објасни зашто она није оправдала наде и до краја одиграла своју историјску улогу. Трагајући за одговором на то кључно питање, Сладек открива слику савеза оптерећеног бројним противуречностима, савеза у коме је, речима једног савременика, „свака чланица гајила најбоље односе са крвним непријатељима својих партнера“.