Када је Макс Вебер изненада преминуо, Карл Јасперс је на комеморацији одржао говор о човеку и научнику према коме је имао највеће поштовање и у чијем се најужем кругу колега и пријатеља и сâм налазио. Тај говор је објављен, а ово је превод тог првог издања.
Рећи коју реч поводом смрти Макса Вебера заиста је безвредан чин. Великом човеку се указује част тако што се усвајају његова дела и што се покушава да ради у његовом духу како би свако својим делићем продужио остваривање које је он омогућио. То се може догађати и на дуже рокове, али сада треба да апстрактним речима кађемо себи и подсетимо на оно што смо изгубили а што смо имали.
(...)