Majstor vodopada

U podnaslovu određen kao „kratka priča o ubijanju“, ovaj roman pred čitaocima ocrtava sliku Zemlje u neodređenoj, ali bliskoj budućnosti: u društvu razorenom klimatskim promenama i političkim prevratima, pretvorenom u hrpu krhotina i sve manjih država i državica, nivoi svetskih mora rastu a pitke vode je sve manje. Kroz takav postapokaliptični svet, koji evocira rane Ransmajerove romane poput Poslednjeg sveta ili Morbus Kitahare, putuje i pripovedač-protagonista Majstora vodopada, neimenovani hidrotehničar progonjen krivicom. Uveren u to da je njegov otac odgovoran za smrt petoro ljudi, on traga za odgovorima na pitanja koja ga muče: o iščezlom ocu, majci Jani deportovanoj u jadransku postojbinu, o upornom ćutanju sestre Mire. Svojim karakterističnim raskošnim stilom Ransmajer u ovom kratkom romanu opisuje distopijske pejzaže u koje bi se mogli pretvoriti slivovi velikih reka, od Amazona do Tonle Sapa. Ipak, počasno mesto u njemu zauzima Bela reka, reimaginirani Dunav, čija strujanja, virove i slapove, tek delimično ukroćene, autor upečatljivo opisuje. Tok te reke poput lajtmotiva uvezuje u celinu distopijski prikazani svet, pripovedačeva sećanja na detinjstvo i mladost provedene u kući majstora vodopada, i kontemplaciju o prirodi nasilja i ljubavi. Iako se bavi aktuelnim pitanjima, dalekosežnim posledicama klimatskih promena, fragmentacijom državnih i političkih zajednica i previranjem identiteta, ovaj roman krije neočekivanu i opskurnu ljubavnu priču. Tijana Tropin