Маглени дани: роман у три књиге

У потпуности се наслањајући на ову реалистичку школу, значајно је настављајући у наше време (пред крај XX века), ову школу у најбољем виду продужава и обогаћује Ковиљка Тишма Јанковић у својим приповеткама, као и у својој романескној трилогији Маглени дани, дајући у пуном смислу један „толстојевски доживљај Лике“ између два светска рата. – проф. др Славица Гароња Радованац

Ковиљка је писац који је о Лици написао највећи број страница. (Морамо се мало овде исправити: највећи број најбољих страница!). Свака њена страница натопљена је са по две сузе: једном топлом, јер Лику воли; другом горком, јер за Ликом жали. Нађе се ту често и трећа суза: то је суза осећајног читаоца, претежно онога који припада Ковиљкином завичају.

Ковиљка ствара у тишини, без много пунлицитета. Она је од оних уметника који с правом сматрају да дела треба да огворе сама собом. Стихове не пише, али поезију пише. – проф. др Павле Илић

Роман „Маглени дани“ је награђен првом наградом за југословенски савремени ратни роман на тему из ослободилачких ратова наших народа са конкурса за књижевну награду Фондације „Драгојло Дудић“ за 1994. годину.