Маестро: Јуриј Љвович Ракитин

Алексеј Арсењев

РАКИТИН МЕЂУ РИСКОМ ЕМИГРАНТИМА

Дошао сам амо из Велике Русије, са свера, из величанственог храма уметности, где на крову, изнад двоглавога орла, лете бронзане двоколице Аполонове. Налазио сам се у Цариграду као емигрант, јер се нисам хтео покорити „“њима, убицама моје домовине и мог цара. Умешао сам се у гомилу емиграната који нису прихватили нову државу РСФСР.

Оданде сам се спремио за Париз, у руски кабаре, али су ме из Београда позвали Срби, Словени, млада култура. Душа моја била је тада исувише потресена оним што сам преживео на родној груди. Новца није било. Лично пријатељима у Паризу претпоставио сам пријатеље у једнокрвну браћу.

Јуриј Љвович Ракитин, питомац Петроградске позоришне академије, глумац Московског художественог театра, редитељ чувеног Александринског театра у Петрограду (1911 – 1918), асистент авангардног Мејерхољда, уз све мане човека-уметника, био је по много чему занимљив. Познавао је глумце, уметнике, песнике: Блока, Брјусова, Ахматову, Болошина, Кузмина, Белог, Горког, Станиславског… Дописивао се са њима, они су му посвећивали своје стихове, заједно су лудовали у боемским, декадентским кружиоцима …