Maco, da l' me voliš

Andrićeva nagrada.

Maco, da li ti je bilo lepo?
Ja da te peglam a ona da te gužva.
Šta je s tom večerom?

Polazeći od rečenica istrgnutih iz svakodnevnih dijaloga, knjiga Maco, da l’ me voliš Ljubice Arsić virtuoznim ritmom nalik našem neurotičnom dobu ponire u muško-ženske odnose onda kad u njima zamre strast a probudi se razum, kad se nežni ljubavni cvrkut pretvori u riku.

U ulozi moderne Šeherezade koja dobro poznaje arhetip balkanskih žena, autorka plete priče začinjene erotskim zanosom, maničnom veselošću ali i gorčinom nastalom kad prođe iluzija, o svetu u kojem se muškarci i žene iščekuju i traže, sudaraju, mimoilaze i opet nalaze. Velike istine u svakodnevnim rečenicama izgovaraju pesnici i prodavačice, svekrve i muze, domaćice i šefovi, svi podjednako prožeti iskonskom potrebom za dodirom drugog ljudskog bića:
„Ti bi se samo svađala.“ – „Važniji su ti prijatelji od mene.“ – „Baš sad si morao da opereš ruke kad sam izribala lavabo.“

Čitalac se, u začaranom krugu, susreće sa nečim dobro poznatim i doživljenim a opet novim i neobičnim. Među likovima skiciranim vernije od iscrpnih portreta tradicionalnog romana uzdiže se glavni junak: rat polova. Da li se u njegovoj suštini krije čovekovo traganje za savršenstvom? Nije li on samo drugo ime za ljubav?