Лукин камени брод

ЧУДА ЉУБАВИ

Изненађујуће је с колико је праве мере Љиљана Дугалић успела да мисли детињом живом главом, мудрошћу одраслих, да осећа појачаном осетљивошћу деце са потешкоћама у развоју, и да то нигде не буде претерано, него напротив: сведено, нежно, скоро обично, каква су увек чуда љубави, којима је могућа комуникација и кад имате оштећен вид, или слух, или моторику, или психу, а ипак сте мали човек међу нама, непроцењив, наш брат, различит, јер сте морали да се развијате другачије, али баш зато тако диван, баш зато тако употпуњујући, прави за оно место у нама које је чекало да вас заволи.

Дивна књига, племенита, написана чистим језиком, јасним реченицама, услојевима наратора, детета које пише репортажу (објективно), детета које мисли о свету (субјективно), интервјуа једне (прилично обдарене) тетке и деда Милисава, у пределима Златибора, шума, пољана, животиња, у пределима Србије из сна!

Зорица Кубуровић, књижевник