Будући да се територија Срема, вољом нацистичке Немачке, током Другог светског рата нашла у саставу Независне Државе Хрватске, Срби, Јевреји, Роми и антифашисти осталих националности, дошли су под удар геноцидне политике НДХ. Срби, Јевреји и Роми из Срема били су жртве протеривања, пљачкања, преверавања, убијања у градовима и селика током акције Виктора Томића и других војних операција удружених немачких и усташких снага, као и логорисања са циљем уништења у концентрационим логорима, односно логорима смрти. Највећи логор смрти на територији НДХ био је смештен у Јасеновцу и представљао је систем логора који су непрекидно били у функцији од августа 1941. до априла 1945. године.
[…]
Елаборат Логори – Сајмиште, Кустодија, Јасеновац, како се види из самог наслова, представља материјал распоређен у три тематске групе. Најобимнији део односи се на логор Јасеновац, а сазнања Покрајинске комисије су изложена према принципу функционисања система јасеновачког логора. У том смислу, текст је структурисан у следеже целије: Јасеновац број I покрај села Крања; Јасеновац број II на крају Лоњског Поља и почетку шуме северно од Јасеновца; логор Јасеновац број III на индустријском комплексу Прометне задруге поред села Јасеновац; логор Јасеновац број IV, односно индустрија за прераду коже звана „Кожара“ у селу Јасеновацу; и логор број V у бившем Казненом заводу у Старој Градишци. – из Предговора