Књига „Људи говоре“ настала је за време једног путовања, када се писац усредсредио на оно што су људи око њега говорили. Прве речи које су му дошле записао је истог часа, у једној кафаници, и на основу тих прича стекао је и пренео слику о животу људи који живе на ограниченом простору острва.
Ова књига је настајала спонтано, она не носи ниједну тезу, не говори ни о једној земљи, не брани ниједну естетику, садржи само топле људске сусрете и једноставне дијалоге.