У средишту Екхартовог интересовања лежи узлетна моћ душе, која кроз одељивање од свега телесног и световног хрли својој првој искри и свом дну - оном нечему у души где је, по Екхарту, "дно Бога моје дно, и моје је дно дно Бога".
Отац немачке мисли како су га звали, родио се 1260. у Тирингији, а умро, можда у Келну, можда у Авињону, јер је напросто нестао у вртлогу теолошких, схоластичких и политичких сукоба који су га у тај мах прогутали, негде 1327. или 1328. године. Његова предавања и проповеди оставили су дубок траг свуда куда је прошао.