Литургијско богословље

Ништа у толикој мери не пројављује и не оствасрује јединство Цркве као Света Евхаристија. Црква је сједињена у једној вери и свако одвајање од овог јединства представља јерес (поделу) и претњу јединству. Али врховни израз јединства Црвке је Евхаристија. Када су древни Сабори проглашавали некога јеретиком одстрањивали су га из евхаристијске заједнице (...)
Зашто гооворимо и истрајавамо, заједно са Светим Николом Кавасилом, да само Евхариситја открива биће Цркве? Одговор је да уколико сва ова поменута дела (вера, светост, покајање, проповед, човекољубље, крстење, брак итд.) не воде коначно Евхаристији, она не постају "Црква". Оно што оцрквљује (чини Црквом) нашу светост, веру и др., јесте Евхаристија. Данас се много говори о признавању или непризнавању крштења инославних. Каквог смисла може имати неко крштење које не води Светом причешћу, чак и ако га признамо? Исто је и са исповешћу итд. (...)
Нароито у наше дане, када нашом културом косподари индивидуализам, Црква савременом човеку нема да пружи ништа важније од Свете Литургије. Литургија је устројена на такав начин да нас уводи у Царство Божје, у надилажењу смрти, у један начин постојања кога је човек жедан. Сваки детаљ Свете Литургије изражава сотириолошку садржину Цркве, а не просту форму. Чувајмо као зеницу ока исправно служење Свете Литургије..
Митрополит пергамски Јован