Личност против странке: оглед из политичке философије

Оглед Личност против странке омеђен је судбинама пет великих политичких личности: Ота фон Бизмарка, Вудроа Вилсона, Френклина Рузвелта, Махатме Гандија и Николе Пашића. Њима припада изузетно место у политичкој философији и историји. Јер, они су били „катехони“, „интерцептори“, који су задржавали долазак нихилизма у његовим различитим појавним облицима. Њихова мисија ради спаса или унапређења општег добра у конкретној ситуацији, према пишчевом суду, представљала је супротстављање универзализму и тиранији.

Бизмарк се борио против универзализама: аустријског, француског, римокатоличког и социјалдемократског. Вилсон и Рузвелт борили су се против немачке међународне тираније, Рузвелт такође и против плутократског „мноштва деспота“ који су махали заставом либералне демократије. Ганди је у име родољубивог национализма устао против енглеског универзализма. Пашић се борио против аустријскога универзализма и домаће краљевске тираније. (Милош Прица)