Libansko leto

Pisan u formi ispovednog romana, Libansko leto predstavlja energično, odlučno, grubo, ponegde čak drastično štivo u kome se spajaju hronične teme pripovedača Miomira Petrovića (Lisičje ludilo, Staklena prašina) – fascinacija Orijentom i Bliskim istokom, istorijom, sudar muslimana i hrišćana–maronita, sunovrat pojedinca u tamne prostore bespoštedne introspekcije...

Dramatis locus romana je Bejrut, Liban ali i Levant uopšte. Levant kao mesto sudara raznih religija i kultura, sukoba i konstantne napetosti. To je priča o srpskom arhitekti srednjih godina koji dolazi u Bejrut tragom svog pokojnog oca, takođe arhitekte, koji je veći deo svog radnog veka gradio u Libanu. Glavni junak pokušava da pronađe sopstveni duhovni identitet na prostoru Libana, „predimenzioniranog i radikalizovanog Balkana“, dakle, politički, egzistencijalno i kulturološki večno trusnog područja.

Hašiš, alkohol, žega, tragovi rata i ožiljci svakodnevnih nepravdi, galerija pitoresknih likova (Grka, kopta, Jermena, Palestinaca...), ljubav i erotika, posrnuće ali i vitalnost ljudske nade samo su deo pripovedačkog „arsenala“ koji Libansko leto čini beskompromisnom i modernom literaturom.