Иван Сергејевич Шмелев је писао Лето Господње у емиграцији, „после Русије“, после снажног унунутрашњег потреса и губитка свега што је претходно сачињавало његов живот: родног дома, сина јединца, Отаџбине – оне земље која је освећена Оцем Небеским, која даје крв и радост.
Према најпознатијим делима Шмелева – Ходочашће и Лето Господње, ми добро схватамо лик оне старе, поклоничке, трговачке Москве, коју је упознао још као дете.