LEPENSKI VIR

Poema Lepenski vir Rajka Kneževića inspirisana je naučnim otkrićima arheologa Dragoslava Srejovića i njegovih saradnika koji su 1965. godine u Đerdapskoj klisuri otkrili praistorijsko nalazište, ostatke naselja pradavnih žitelja ovog kraja na desnoj obali Dunava – Lepenski vir.


To otkriće je jako uzbudilo Kneževićevu maštu i duh koji je čeznuo da pesničkom intuicijom dokuči neku od tajnih poruka poslatih preko prirodno ili umetnički oblikovanih kamenih oblutaka ili očuvanih predmeta, kojima su se služili prastanovnici ovog boravišta. Tako složena tema i visoko postavljeni cilj bilo je moguće ostvariti samo dužom pesničkom formom, pa se stoga autor opredelio za oblik poeme.


Svestan izuzetno teškog zadatka koji je sebi postavio, pesnik je osetio potrebu da pre početka rada zatraži oproštaj za „mucavost pred rečitošću vremena i tla“. Ta opreznost je razumljiva, ali ne i sasvim opravdana, jer se do sada niko od srpskih pesnika nije usudio da stihom pronikne u zagonetku nestale civilizacije sa dunavskih obala.


Njegova poema Lepenski vir je prvi poetski uvid u to pradavno vreme.