Само они који буду површно и неопрезно читали ову књигу неће у њој пронаћи радост. И само они који не буду опрезно отварали шкољку песничке душе неће у њој пронаћи бисере.
Кад имаш речи можеш бирати, и бити биран.
Слике и стихови Снежане Милојковић доносе нам неку врсту алхемије, претварање боли у лековит смех, неку врсту примењене дисциплине која може да буде водич за позорницу живота и жеља срца. Ова књига би могла да се означи и као потреба каква се с времена на време појави у књижевности, па такво штиво људи жељни одговора и уздизања траже и преносе од уста до уста, из руке у руку.
Вања Чобанов