Леп дан за умирање

Ово аутобиографско дело београдског писца Моме Капора писано је седамдесет и осам дана за време бомбардовања Београда и Југославије у пролеће 1999. године. Оно истовремено представља и нови облик романа, назван „роман-тренутак“ по старом веровању да у последњем часу човеку кроз главу у једном блеску пролеће читав сопствени живот. Објављен у време док згаришта и рушевине које је за собом оставио „Милосрдни анђео“ још нису биле раскрчене, Леп дан за умирање стекао је бројне читаоце о чему сведоче бројна издања овог дела. Часописи „Нева“ и Литературнаја газета“ прогласили су Леп дан за умирање најбољим романом објављеним 2002. године у Русији.