Lenova pustinja: novembar 1941. – oktobar 1942.

Lenova pustinja je roman za poklonike priča o Drugom svetskom ratu, naročito za one koji žele da osete mirise i čuju zvuke Zapadne pustinje, o kojoj se premalo izveštavalo. Džerard Vilijams uspeva da prenese čitaoca na linije fronta nedaleko od Kaira, u pripreme za bitku kod El Alamejna, u kojoj su Saveznici postigli prvu veliku pobedu nad nacistima. Glavni junak ove priče je mladi Velšanin Bil Leonard, koji napreduje i postaje oficir zahvaljujući svojim smelim podvizima u „Plavetnilu“, kako Britanci nazivaju pustinju Saharu. Njegovi okršaji prsa u prsa s neprijateljima podsećaju na to da sukob iz 1941. i 1942. nimalo nije bio nalik ratovanju izdaleka, te na to kako su relativno neiskusni dvadesetogodišnji vojnici, poput Lena, bili primorani na sazrevanje i brzi prelazak u rang veterana. Lenu podršku daju: odred smrtonosnih Gurki, koji vitlaju kukri-noževima, a specijalnost im je ubijanje Nemaca jednim jedinim potezom krivog sečiva uvis; jevrejske izbeglice koje govore nemački i žele osvetu zbog sve okrutnijih zverstava u Holokaustu, kao i maorski ratnici, od čijeg se haka-napeva ledi krv u žilama.

Ovo je veoma dobar roman o specijalcima u Severnoj Africi u Drugom svetskom ratu, o svakodnevnim mukama vojnika u pustinji. Opisuje sjajne akcije na bojištima i donosi priče o špijunima koji deluju u Kairu, ali i zdravu dozu priča o seksualnim peripetijama. Likovi su uverljivi, a krvavi i neprijatni aspekti rata nimalo nisu ulepšani…