Лед и пламен је последња од три симболичке супротности које Пушкин у три стиха свог Оњегина да би илустровао разлику између главног лика свога романа и Ленског. Овај модел Шутић примењује у својој књизи, бавећи се естетиком наше народне поезије, затим поезијом Момчила Настасијевића, Радета Драинца и низа других српских песника.