Улога Лазе Костића у формирању и практичном остваривању српске либералне политичке мисли била је од изузетног значаја, а своја либерална опредељења заснивао је на креативном доживљају тадашњих европских филозофских узора и увек је настојао да их прилагоди политичким приликама и националним захтевима који су стајали пред српским народом у контексту сложених међународних односа у Европи током друге половине 19. века. При томе је све време задржао улогу бескомпромисног борца и противника радикалних и социјалистичких идеја… Каснија сарадња са конзервативно-клерикалнима снагама, чији је биo дугогодишњи одлучни противник, ставила је нешто другачији политички предзнак на његову целокупну политичку биографију. Упркос томе, она се увек и изнова појављује пред нама као занимљива и значајна.

На њу се осврнуо и Михаило Полит Десанчић у некрологу Лази Костићу 1910. овако:

… У последње доба, када је у Српству почела превлађивати позната струја која није могла годити старим српским борцима, који су под Милетићем водили политичку борбу, Лаза Костић се сасвим повукао из политичког живота, па је за ту нову струју имао само вицеве и каламбуре… Био је мој млађи пријатељ. Преживео сам га. Осећам тим већу усамљеност. А како ће се осећати српски народ према смрти Лазе Костића? Према жалосним приликама српског народа мора му се из душе извинути тужан уздисај: Наши дани све су блеђи, а jунаци све су ређи! Брате Лазо! Умро си те силазиш у гроб. Али твоја успомена не умире, она живи „од Индуса па до Нила, од Мориша па до Бојане“.