Један ведри тренутак српске књижевности. Све је у овој ведрој књизи одмерено и удешено, читаоцу да угоди. Који уживају у „садржају“, да буду послужени питком, а зачудном „радњом“, питорескном, а изокренутом акварелском „сликом епохе“. Који уживају у „стилу“, да буду обрадовани течним и отменим, а малчице старинским приповедањем, сасвим по правилима ондашњег „београдског стила“, али у лепом складу са садашњим каприсима постмодерне. Којима је, пак, највише до „значења“ и умовања, да имају чиме да се забаве и замисле. У Београду 1900. препознаћете Београд 2000. Његов леви и десни профил.