Ласно ћемо ако јесмо људи
(ТВРДИ ПОВЕЗ)

Под хајдучком епиком подразумевају се епске народне песме које је Вук Стефановић Караџић сврстао у тематску групу, заједно са ускочким песмама. Најпре је објаснио ко су били хајдуци: „Народ наш мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде. Да речемо да гдјекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи или коме да се освети, али је и то цијела истина, да што је год влада турска боља и човечнија, то је и хајдука у земљи мање, а што је гора и неправеднија, то их је више, и за то је међу хајдуцима бивало кашто најпоштенијих људи, а у почетку владе турске јамачно их је било и од прве господе и племића.” Након тога, објаснио је да су хајдучке песме заправо песме о хајдуцима, али и да нису све песме које опевају хајдуке хајдучке. У нашој народној поезији народни певач описује узроке настанка хајдучије – безвлашће, безакоње, зулум Турака – који се протежу кроз велики број песама. Хајдучија је верно приказана у песми, , која опева неправедне друштвене односе кроз дирљиву причу Старине Новака о мучном аргатовању за господу. У песми, опевана је хајдучка верност и издржљивост, као и љубав народа према хајдуцима, док се у песми, опева хајдучка постојаност и издржљивост и проблематизује хајдучка младост.,