Лампа

Лампа је сложено стилизована алегорија о моралном и социјалном искуству ауторове генерације, садржи бројне елементе интертекстуалног карактера и у читалачкој рецепцији функционише не само као сведочанство о човеку и времену, већ и као слика разнородних књижевних утицаја с краја шездесетих и почетка седамдесетих година 20. века.

У Лампи се огледају противречности времена попуштања идеолошких стега у шездесетим годинама, што је изражено метафорама „прашко пролеће“ и „социјализам са људским лицем“, и годинама тзв. нормализације које наступиле након „братске помоћи“ у виду тенкова после августа 1968.
Очито жанровско обележје Лампе јесте црта пустоловног и чак детективског романа.

Главни јунак Јан одлази од куће и породице најпре у шуму, да би после низа заплета, свој пут завршио разапет на кипу плеханог Христа поред пута.