Кутија пуна радости

Књига Лидије Николић Кутија пуна радости прибира успомене на Данила Николића, репрезентативног приповедача српске књижевности последње четвртине прошлог и прве деценије нашег века.

Заснована на реконструкцији епизода из Николићевог живота Кутија пуна радости је жанровски аберативна књига. Иако почива на проверљивој чињеничности, на веродостојним сведочењима, и, пре свега тога, на дубоко личном односу оданости и љубави кћери према оцу, њену форму није могуће прецизно одредити, што сматрам посебном и посебно вредном особином.

Михајло Пантић
Из Кутије пуне радости може се закључити врло лако и врло поуздано да је Данило Николић био изузетан писац, али и изузетан човек и да су га због те ведрине и светлости које је умео увек да на друге пренесе, баш сви волели. Не постоји човек који неће волети ову књигу о њему. Чак и они који га нису познавали – до ове књиге – заволеће га и радоваће му се.

Слађана Илић
Дирљива је и несвакидашња отвореност (добрано одшкринута врата у његову животну радионицу), готово натуралистичко бојење интимног света, приватне сфере књижевног јунака Даче Николића у овој прози, која се може читати и као породични роман, али и као мемоар, скица за духовну биографију оца, дневник без датовника, па у извесном смислу и (као) сенчење текућег (оновременог) књижевног живота у Србији, и делом искошено освртање на савремену историју српске књижевности и културе. То, свакако, има своје мотивско покриће у чињеници да је Данило Николић од живог живота правио своју књижевност, што јој је осигурало лак и сигуран пут до читалаца. Власника бивше среће!

Анђелко Анушић