Куд нестаде небо росуље: породична прича

Novi prozni rukopis Gordane Vlahović koji aluzivnom podnaslovnom odrednicom „porodična priča“ otvara vrata jednoj potresnoj i dubokoj egzistencijalnoj drami i drami kobi, jeste priča o sudbinama onih koji su se, ne svojom krivicom, našli pod teretom istorije, rata, onih životnih
iskušenja koja surovo razaraju sve – identitet, porodicu, ljubav, Život…

Kosovsko-metohijsko istorijsko nasleđe, u crnom zakrilju ratnih sukoba, stradanja i smrti, aktuelizovano je u uzbudljivom narativu dinamizmom priče, buđenjem arhaičnijih jezičkih matrica, slikovitim portretima junaka i njihovim psihološkim profilima, ali i dinamizacijom pejzaža – „geografskom mapom“ patnje, stradanja, boli, naspram nade i onih večitih čežnji
svakog čoveka.

Otud se i sam naslov Kud nestade nebo Rosulje može posmatrati kao jedno od fundamentalnih pitanja koje ova knjiga postavlja – Kako se sva lepota izgubi, sakrije, uništi pred nekontrolisanim silama istorijske mašine? I šta nam uistinu nakon toga ostaje? Sećanje? Nečija krivica? Priče predaka? Još uvek San? Borba… dok „sanja cvet rosulje koji od crveno-belog tamni i dobija boju
panja na neobeleženom i napuštenom grobu“.