Krvavi ranč

„Krvavi ranč“ prvi je roman mladog autora Filipa Markovića u izdanju "Prosvete". „Da li je vredno žrtvovanje ljubavi zarad pravde“, pitanje je jedne nevine devojke koja je izgubila sve. Bila je svedok zločina koji joj je uništio porodicu, a nakon nepravde koja je usledila, pobegla je daleko, kako bi sakupila snagu i povratila ono što joj pripada.

Prošle su godine, Leonora je izlečena od depresije, a iako je tragediju svoje porodice zaključala u kavez svoga srca, uspela je da pronađe pravu ljubav. Sada se vratila da ispravi stvari. U potrazi za dokazima, za svetlom u tami svoje duše, preduzima neke opasne korake na putu ka pravdi. Sve ima svoju cenu, pa tako i pravda, ali ona je spremna za najveće žrtvovanje svoga života, i počinje igru u kojoj će ili dobiti zasluženu nagradu ili izgubiti svoju najveću ljubav.

„Doba vetrova“ svojevrsni je nastavak Milenkovićevog prvog romana „ Bolest brestova“ i druga knjiga (za sada) nenamirene trilogije. Kako u svojoj recenziji ističe naš čuveni književnik Radovan Beli Marković, „uspomene su predmet pripovedanja, s tim što uspomene u Milenkovićevom romanu predstavljaju „zaštićene zone“ pred naplavinama onoga što nazivamo svakodnevni život“.

Los Anđeles, poznat i kao grad anđela, za Lija je grad đavola. Razočaran u sve, karijeru, ljubav, život, dane provodi u malom, zapuštenom stanu, a noći po mračnim barovima u predgrađu Los Anđelesa. Društvo mu prave skitnice, sitni kriminalci, prostitutke. Ali, život je nepredvidiv i Li će se slučajno naći u situaciji u kojoj će morati da odluči da li će i dalje nastaviti sa dotadašnjim neispunjenim životom ili promeniti nešto...

Tragom upozorenja da je “svet zlo i opasno mesto“ i da nas „jedino prerušavanje može spasti od zlihgrabljivica koje nas vrebaju“ Milisav Savić nas vodi kroz dubinske rukavce neobične ljubavne priče koja se dešava tokom jednog mističnog prolećnog putovanja Toskanom, a ustvari u pozadini jugoslovenskih ratova devedesetih.

Rusija Marinković svojim četvrtim romanom nastavlja svoj romaneskni, tragalački put ka ishodištu dobra i zla, ka večnom sudaru te moralne zasnovanosti u čoveku, a posebno u porodici, u odnosima međuljudskim izvan čvrstog porodičnog, pa i komšijskog okvira.