Крсташка епопеја

Када је папа Урбан II , последњих дана јуна 1095. прешао из Италије у Француску да проповеда први крсташки рат, нико још, изгледа, није слутио какве је намере имао. Тај становник Шампање, пре но што ће обелоданити план који ће уздрмати свет, желео је да обнови везе са својим завичајем да под сводовима манастира Клинија, у којем је сањарио у младости, сабере мисли и осећања. Да истраје у своме науму, знатно, мада не и пресудно, допринели су и гласови који су се могли чути у том крају. Нису ли управо из Клинија у XI веку с гомилом ходочасника кренуле прве експедиције чији је задатак био да ослободе хришћанске земље од муслиманског ропства? Није ли Урбанов земљак, Ебл де Руси, у време када је папи било двадесетак година и када је још носио име Ед де Шатијон, пошао с француским витезовима из источних крајева у правцу Пиринеја да из Арагона истера Арабљане?