У овој књизи дат је одговор на питање: Зашто медији „усред кризе огромних размера и глобалног значаја“ не испуњавају своју Историјску улогу да буду на челу друштвених промена?
„Мајка свих револуција“, како је Виктор Иго говорио за штампу, данас је напротив – један од најистрајнијих бранилаца неодрживог статус qуо-а. „Медији кризе“ више нису средства информисања грађана, него „индустрија свести“ која ради „за“ профит моћних друштвених група, а „против“ демократије и грађанске самосвести. Пре три и по века у новоуспостављеној „цивилизацији капитализма“ важило је да „ми никако не смемо знање начинити обичном робом“, а данас су вести пропагандни продукти са трака корпоративне индустрије. Зато ће овакви „слободни медији“, који систематски „разарају разум којим се орјентишемо у стварном свету“, у Великој кризи позног капитализма, пре погурати на површину слепе силе, крваве обрачуне и хаос, него што могу гарантовати пут ка реалном демократском решењу. Тако нешто се, уосталом, и догодило у сличној кризи капитализма тридесетих година прошлог века.