Кривац је М.С.

За Стојана Богдановића читање није  само ствар уживања и задовољства већ и подстицај  за разговор – отворен, врцав, духовит,  полемичан  – како са прочитаним  делом тако и са самим собом.  Читати  значи набасати на изазов, на „кривца“ за  нову причу, о другима или о себи – свеједно. Књижевност већ одавно није ништа друго него коментар  већ написаног. У крајњем  случају,  коментар коментара.

Стојан Богдановић је кривца за ову књигу пронашао у  Милисаву Савићу,  односно у  његовим романима „Пепео, пена, шапат“, „Хлеб и страх“, „Ожиљци  тишине“ и „Ла санс пареилле“  и  есејистичкој збирци „Фуснота“.  Ишчитавајући прозу и есејистику свог генерацијског другара, Богдановић,   светски познати математичар и аутор на десетине запажених  песничких, прозних и  афористичких књига, бележио је непосредно своје утиске, не чекајући да дође до последње странице,  што је резултирало низом бриљантних анализа Савићевих текстова,  у форми фуснота и дигресија,  често  анегдотски  и аутобиографски обојених.  Књига је, у неку руку, разговор између два писца и њихових дела, са фокусом на  најзначајније догађаје  њиховог „прохујалог“ и у много чему изневереног времена.

Стојан Богановић - Кривац је М.С.