Krečenje

U svom novom romanu, nanoseći nove slojeve farbe na zidove svog stana, Žarko Radaković stvara palimpsest svoje stvarnosti. Kao i uvek, stvarnost je privid, ovde kompromitovan i nestankom Molera, „već predviđenog” za glavnog junaka ove knjige. Moler je nestao, te pripovedanje mora da krene drugim tokovima. Minuciozna obrada delića naše i pripovedačeve prošlosti dovodi nas do začudnih zaključaka. Ličnosti, događaji i pojave paradiraju na stranicama ove neobično melanholične knjige poput procesije pod maskama, i bivaju nanovo stvoreni, nežno oslikani najmodernijim guščijim perom današnjice. Možda je pak reč samo o grundiranju platna na kojem ništa i neće biti naslikano; slikarevo platno kao da je po sebi svrha slikanja (i cilj i ovog neobičnog putovanja). "Jedan od najvažnijih citata u Radakovićevim delima, uključujući i roman Krečenje , jeste Eliotova misao da se vreme buduće i pređašnje sadrže u vremenu sadašnjem. Ovde ta misao poprima još jednu važnu konotaciju: otpor svemu zacrtanom, planiranom, otpor očekivanjima, otpor ideji kontrolisane budućnosti. Otpor jednom lažnom, hvalisavom sistemu državne religije koji će vrhuniti u šezdesetosmaškom otporu. Uz povest o jednom književnom odrastanju, uzrasta i autentični „portret umetnika u mladosti” u koji su kao sastavni deo inkorporirana poimence mnoga dela, muzička, književna i likovna, koja bi, uz poetička promišljanja, mogla biti umetnički kredo jedne generacije umetnika, propušten kroz prizmu ličnih i autentičnih gledanja na umetnost." - Jasmina Vrbavac