Кратка историја византијске естетике

Унутар западног академског круга дуго година је владала античко-винкелмановска естетичка парадигма у оквиру које византијској уметничкој традицији и естетичкој мисли није придавана дужна пажња.

Међутим, с продубљивањем и проширивањем предмета естетике, током XX века отпочело је превредновање значаја средњовековног периода у историји културе, што је за последицу имало и то да је постепено почео да се схвата значај византијске филозофије уметности и естетичке културе.

Један од најзначајнијих научника на пољу проучавања овог поглавља историје светске културе јесте руски естетичар, културолог, историчар уметности и директор Института за филозофију Руске академије наука Виктор Васиљевич Бичков, аутор већег броја запажених монографија посвећених хришћанској и византијској естетици.

Бичков у овој књизи темељно и прегледно приказује развој естетичких представа током хи-љадугодишње историје Византије. Преглед почиње од ранохришћанског периода када је започело формирање основних идеја и принципа аутентичне византијске естетике, и наставља рановизантијским периодом од ИВ до ВИИ века, који се сматра “златним добом” византијске естетичке мисли, током кога ће се формирати основна схватања, концепције и вредновања уметности. За њим следи раздобље иконоборства у коме је детаљно и свестрано разрађена теорија култне слике, иконе, да би од друге половине ИX до доласка крсташа у XИИ веку, у раздобљу класичног византизма дошло до стабилизације уметничко-естетичке културе и естетичке свести с наглашеном тенденцијом ка рестаурацији и идеализацији позноантичких и рановизантијских мотива. Последњи векови Византије чине период супротстављања црквено-исихастичког и хеленистичког правца у култури, што ће резултирати последњим и најјачим блеском византијске духовности, естетичке свести и ликовног стваралаштва. Сваки од ових периода је у књизи детаљно разрађен, представљене су најзначајније естетичке теорије и тенденције и њихов развој, а посебно поглавље посвећено је питањима литургијске естетике.

Поред тога, на крају књиге се налазе два разговора с аутором књиге, у којима он говори о својој научној биографији, естетичким схватањима и искуствима, али и о разумевању и перспективама савремене "пост-културе" и актуелног "нет-арта".