Краљичина Анђелија: Љубав на двору Немањића

Из предговора

Роман Краљичина Анђелија почиње у мају 1270. године у Брвенику, дворцу са дубровачким и которским колонијама, када се војвода Боривоје, старешина српских крсташа спрема у походе, ту се налази и Јелена, краљица краља Уроша И Немањића, мајка Драгутина и Милутина, са својом свитом, дворјанима, дворјанкама. Анђелија, учитељ и васпитач краљице Јелене Анжујске, је главни јунак приче. Могла је бити српска краљица, жена краља Милутина, међутим одабрала је духовни живот. Замонашила се. Од двора је начинила манастир "свих анђела" у коме је обитавало 40 калуђерица. Лечиле су болесне, храниле гладне, даривале сироте, училе неуке. Народ их је прозвао Анђеликама и славио их је као светитељке. Анђелија је сахрањена у Градцу уз гроб краљице Јелене Анжујске, називали су је и светом Анђелијом. Роман обиулује раскошним детаљима са дворова Немањића.

Кад сам још као млад човек проучавао изворе за историју нашег народа средњега века, на мене је учинило најдубљи утисак оно, што је архиепископ Данило, сувременик краљице Јелене, Францускиње на српском престолу, написао њој, њеним врлинама и о њеној радњи. Од тога доба (када је мени било око 20 година) нисам престајао интересовати се за њу, као за једну најбољу и најлепшу личност наше историје.

Нисам се изненадио, кад ми је мој покојни пријатељ, Данило Медаковић, који је много година провео у Црној Гори, причао да се Црногорци и данас тако рећи сећају  краљице Јелене, и да је наш тамошњи народ називље Светом Јелом! Тада ми је синула мисао да би право било, да и наша Православна црква усвоји и потврди то решење народно.

И ево данас, у мојој осамдесетшестој години, ја пишем један роман, у коме покушавам исписати верну слику те добре и дивне жене, па да побудим наш народ, да од своје цркве тражи: Да краљицу Јелену, жену краља Уроша И Немањића, родом Францускињу, прогласи светитељком!

Из предговора - Чеда Мијатовић