Краљевина Југославија и аншлус Аустрије 1938

Аншлус Аустрије један је у низу догађаја који су водили ка Другом светском рату. Краљевина Југославија налазила се у колизији између свог политичког и економског интереса, између геополитичких чинилаца који су усмеравали земљу ка тесним везама са средњом Европом и интереса очувања независности, што је у међуратном периоду зависило од стабилности Версајског система.

Др Ранка Гашић


Својеврсна кулминација и расплет ових сложених околности достигли су врхунац крајем 1937. и почетком 1938. године, у времену у коме су обављене све неопходне припреме за прикључење аустријске државе новом немачком царству. Истовремено, то је било време у коме су државни и политички врх Краљевине Југославије, али и готово све њене политичке и друштвене снаге морали да се суоче с новонасталом ситуацијом преиспитујући оправданост и одрживост дотадашњих ставова према проблему државног суверенитета суседне државе. Различитост погледа, њихова еволуција и формирање нових или потврђивање старих ставова предмет су истраживања које је обавио Срђан Мићић... јер је све време имао на уму колико су на степен интересовања за аустријско питање и формирање ставова утицале политичка опредељеност и национално-
-верска припадност.

Доц. др Мира Радојевић


Сагледавши тадашње југословенско друштво кроз призму етничког порекла, вероисповести, генерацијских разлика, припадности различитим професијама, пружио је свеобухватну слику ставова према заједничкој судбини Аустрије и породице Хабзбург... Стварање медијске слике о припремама, спровођењу и последицама аншлуса, анализом вести радио-станица и текстова у штампи и периодици, аутор је употпунио и проучавањем степена информисаности становништва путем илегално штампаних и дистрибуираних материјала.

Проф. др Филип Турчиновић