Kraljevi dani

Jozef Štraus, zubar, mladi neženja, česta mušterija renomirane javne kuće i ništa manje renomirane pivnice, napušta rodnu Prusku u proleće 1866. godine i odlazi za mladim kapetanom Karlom Ajtelom Fridrihom Zefirinusom Ludvigom od Hoencolern-Sigmaringena, kojem je dato da upravlja Rumunijom kao vladar Ujedinjenih principata. Njihovo nizvodno dunavsko putešestvije okončava se u Bukureštu, gradu za koji će ubuduće biti vezana Štrausova sudbina.

Dok Bukurešt iz zapuštene, blatnjave kasabe izrasta u elegantan prestoni grad, Jozef se zaljubljuje u mladu dadilju, Srpkinju Elenu Duković, koja će u njegov život, osim ljubavi i roditeljskih čuvstava, uneti i srpske pesme i uspavanke, pripovesti o Obrenovićima i jasne obrise jednog sveta koji je za njega u isti mah nov, a opet, kao da mu je oduvek pripadao.

Rumunski romansijer Filip Florijan (1968) srpskim se čitaocima predstavlja romanom koji pleni ne samo svojom dunavskom rečenicom, naizgled beskrajnom i raskošnom u svojoj sili, već i čudesnom sintezom prepoznatljivih, ali vešto modelovanih, preoblikovanih obrazaca, sintezom koja priziva lepršav spoj Gabrijela Garsije Markesa i Miloša Crnjanskog – i uliva se u čitalačka srca kao jedan od onih pisaca koji se vole i prate.