Краљ Петар И Карађорђевић : у изгнанству : 1844-1903. године

Драгољуб Р. Живојиновић (Краљ Петар И Карађорђевић, И-ИИИ, Београд, 2003) представља прву потпуну биографију владара који је Србију упутио стазама демократског, привредног, војног, духовног и националног напретка и развитка. Аутор описује прилике у Србији, на Балкану и у Европи, као и положај Карађорђевића током друге половине XИX и прве деценије XX века. Он прати живот кнежевића Петра од рођења до смрти – школовање, живот и активности у емиграцији (Швајцарска, Француска, Угарска, Румунија, Црна Гора), положај претендента, став према Обреновићима, учешће у атентату на краља Александра Обреновића 1903. године и ступање на престо. Аутор описује положај новог краља по доласку у Србију, његове ставове, прве кораке и одлуке, породични живот, финансије, односе са официрима-завереницима, политичке активности, национални програм, приближавање Србије Русији и западним силама, сукоб са Аустроугарском, балканске ратове. Аутор посебно указује на краљеву приврженост увођењу демократских закона и обичаја и потребу ширења образовања. Најзад, аутор описује краљево учешће и положај у Првом Светском рату будући да је у јуну 1914. године краљевске дужности пренео на сина, престолонаследника Александра. Он је већи део ратних година провео у изгнанству, прешао преко Албаније и тек у лето 1919. вратио се у земљу. Ту је провео своје последње године, до смрти 1921. Књига је заснована на досад непознатој грађи домаћег и иностраног порекла.