Краљ је жив, живео краљ!

Свет у коме живимо састављен је од стварности и привида, често се истинитим сматрају сасвим непоуздане ствари или су истине „креиране” из одређених кругова моћи и одређених интереса. Једном речју, оно што сматрамо стварношћу често је врло проблематично. Тачније, ствар перцепције, те свако може имати своју стварност. Литература, такође, нуди одређену стварност и своје истине које временом постају део праве стварности у коју се уселе.У сложеној структури врло обимног романескног садржаја (подељеног у седам целина), у којем се покрећу веома битна питања савремене цивилизације, у којој су мањи народи монета за поткусуривање великих и моћних, Славко Симић главне ликове доводи у позицију побуне. Но, он им пружа могућност да играде сопствене животе супротрстављајући се наметнутим околностима које их приморавају да мењају идентитет, средину, животне навике, али да, упркос свему, успеју да афирмишу и своју личност и своју националну културу. То са посебним жаром чини главна јунакиња у настојању да се разбију стереотипи који су створени медијском манипулациојом, нарочито они о Србима и другим словенским народима.