Крај мора и друге приповетке је збирка ослоњена у потпуности на препознатљиве црте Ћипикове прозе. Остајући, као у својим другим делима, попут романâ Пауци и За крухом, усмерен на свој, приморски крај, Ћипико приповеда о конкретним људским судбинама. Ове приповетке особене су по томе што приповедач социјалне теме, по којима је препознатљив, смешта у позадину причâ, а у први план ставља егзистенционалне и љубавне односе. До трагичних животних следова суштински долази јер се у човеку сукобљавају инстинктивне, природне потребе и цивилизацијске норме. У складу са својим прозним начелима, Ћипико се залаже за природни, а не човеком наметнути закон. Оно што издваја ову збирку јесте то што су поменуте идеје представљене најчешће кроз судбину жена као главних ликова.