Крај цитата

"Ласло Блашковић пише есеј као драматичан вид и привид двојства. Његови јунаци, од Александра Тишме до Милорада Павића, у доброј, темперираној познатости личности о којима је могуће стварати и апокрифе, анегдоте, приближне, искошене портрете, у основи представљају антологију једног тужног невремена, када се паноптикум ужаса и неукуса опако надноси над сјајне стваралачке биографије, над однегован укус, над чисту инспирацију..." Др Драшко Ређеп.