Kraj beogradske kaldrme

Priče Dragana Bosnića jesu svojevrsno putovanje u prošlost, koje nagoveštava uzbudljivu avanturu dečaka rođenog i odraslog na beogradskoj kaldrmi šezdesetih godina prošlog veka. Nova generacija koja stasava u to vreme i koja nije pamtila minuli rat, pokušava da kroz život gazi igrajući se i stvarajući novi duh grada. Dragan Bosnić poznaje pravi izraz lepote Beograda onda, ali i sada kada je asfalt uveliko zamenio kaldrmu, jer su, prema rečima Žaka Prevera, najbolji poznavaoci grada „oni koji su mu žrtvovali svoje korake rasipajući ih neštedimice“.

„Fotograf, putopisac, novinar, pre svega skitač po vlasititom duhu i izboru, autor svedoči o skitnji kao najuzbudljivijem obliku putovanja. Od Palilule do Zemuna, od Đerdapa do Kablara, od Trsta do Komiže, Bosnić punih pedeset godina govori rečju i foto-aparatom. Njegov stvaralački prostor podseća na kaldrmu bez kraja, čije su kocke isklesane koliko rečju, toliko i fotografijom – onom u koju ne stane hiljadu reči. Nego više. Ili manje, nije važno. Važno je da fotografija bude selektivno oko. I da nas, stopljena s rečju, uči da život posmatramo s lepše strane. Kao što čini ova knjiga“.

Vladimir Roganović