Косово и Метохија у државној политици Југославије 1958-1965

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР 7
УВОД 17

Прво поглавље
УСТАВНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ 1958-1965.
1.1. Косово и Метохија као аутономна област, 59
1.2. Територијално заокруживање Косова и Метохије, 74
1.3. Устав СФРЈ из 1963. године - прокламовано и стварно, 89
1.4. Косово и Метохија као аутономна покрајина, 107

Друго поглавље
ПАРТИЈА И ДРЖАВА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1958-1965.
2.1. Сраслост државе и Партије, 123
2.2. Партијске пројекције будућности од Седмог до Осмог конгреса СКЈ, 137
2.3. Отварање националног питања 1964-1965., 161
2.4. Партијски кадрови и државни чиновници, 179

Треће поглавље
ДРЖАВА И ГРАЂАНИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ — УГРОЖЕНА БЕЗБЕДНОСТ 1958-1965.
3.1. Јутославија, Косово и Метохија и међународне прилике — локални оквири светских процеса, 201
3.2. Држава на граници - Албанија као сусед, 217
3.3. УДБА између заштите Југословенске државе и репресије, 236
3.4. Пораз Југословенске државе - међунационални односи и исељавања са Косова и Метохије, 257

Четврто поглавље
ИЗМЕђУ НАПРЕТКА И ЗАОСТАЈАЊА - ЕКОНОМИЈА И ПРИВРЕДА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1958-1965.
4.1. Нове привредне концепције 1958-1963. - изазов економске неразвијености, 271
4.2. Нужност економских реформи 1964-1965., 289

ПРЕДГОВОР

Оно што није заиисано и не постоји;
било па умрло.

Мехмед Меша Селимовић

Научна монографија Косово и Метохија у државној политици Ју1ославије 1958-1965. представља покушај да се прошире, утврде и сумирају научна сазнања о политичком утицају који је Југословенска држава вршила на простору Косова и Метохије као њеном најзаосталијем делу у наведеном периоду, односно дође до закључака каква је била суштина те политике, на који начин је она спровођена, пгга је њоме намеравано да се постигне и какви су били њени резултати. Шире хронолошки посматрано, проучавана тема припада периоду ју1ословенско1 социјализма за који је карактеристична кадровска сраслост Југословенске државе и Савеза комуниста Јутославије (СКЈ). Једнопартијски државни систем почивао је на власти Јосипа Броза Тита, који је уједно био председник Југославије и вођа Партије, те имао коначну реч у креирању комплетне државне политике. Он се о најважнијим политичким питањима консултовао са уским кругом најближих партијских сарадника, који су истовремено заузимали највише државне функције. Сходно томе, пут одгонетања еволуције државне политике Југославије према Косову и Метохији водио је преко партијских форума и неформалних састанака водећих партијских руководилаца на којима су суштински конципиране смернице државне политике, а што је у многоме одредило употребу извора о теми истраживања.

Уже хронолошки посматрано, ова научна монографија обухвата раздобље између одржавања Седмог конгреса СКЈ 1958. године и доношења Закона о Фонду федерације за кредитирање привредног развоја привредно недовољно развијених република и крајева 1965. године. Југословенска држава је 1957. први пут у својим плановима друштвеног и привредног развитка званично укључила Аутономну Косовско-метохијску област (АКМО) у ред неразвијених подручја на југословенском нивоу. Тако је од 1958. почео да јача процес државног интересовања за Косово и Метохију путем континуираног повећања привредних улагања и прављења политичких планова за њено територијално проширење, што је касније заокружено административним прерастањем из Области у Покрајину 1963. године. Уз то, 1958. интензивирано је деловање Комисије за националне мањине ЦК СКЈ, која је највише пажње посветила проучавању албанске националне мањине као најбројније у Југославији и двотрећински...