КОСАНЧИЋЕВ ВЕНАЦ БР. 19

О НАСТАНКУ КУЋЕ НА КОСАНЧИЋЕВОМ
ВЕНЦУ постоје само претпоставке: нагађа се њена првобитна намена, изгубљено је име градитеља, нестале су генерације станара. У време
када излази ова књига ближи се можда стоти рођендан здања који нико неће означити
нити прославити.


Кућу са изгубљеном крштеницом почели су пре пола века
да настањују сликари. Они су, свако на свој начин и онолико колико је њима појединачне
славе запало, анонимност куће обележавали личним знацима препознавања. Кућа „без
порекла“ постала је дом за оне којима би такво непрепознавање и заборавЉање поништило
оно до чега им је највише стало.


То је Београд
који је нестао, Београд који неће да постоји, да траје онако како трају, непрекинуто,
велики и срећнији градови света. Али онако како и после највећих рушења остаје понешто
да се на остацима изнова гради, тако ће, ваЉда, ова мала књига да послужи бар као
видиковац.