Корнелије

У свакој породици расте понека прича

Читав свет се скупио у Госпином Јабуковцу. У маниру магијског реализма Беата Балогова доноси нам причу о Корнелијама; сагу о женама истог имена, снажним и особеним, сведокињама времена и брзих промена; али нешто остаје, непромењива константа и опире се времену – прича. Само се у причама траје, оне живе, мењане и надограђене, али постојане, преношене с генерације на генерацију, с једне Корнелије на другу. Без прича, људе, судбине и животе развејаће ветар као пепео цигарете која догорева међу прстима једне од Корнелија.

У Госпин Јабуковац скупиће се сви који желе да остану упамћени: вештице, чудаци, Летећи Дечак, духови предака потпуно сигурни да ће их прича ности заувек.

Приче су тешке, оне рањавају али и лече, и зато, онај ко на себе узме ово тешко бреме приповедача истовремено мора бити одрастао, али у души остати дете спремно да погледа изван граница реалног.

Без прича смо ништа, без њих нема ни Борбале, ни Клементининог тарота, ни Мамакиних звезда; без прича нема Корнелија.

Суптилно се ослањајући на свевремени роман Сто година самоће, Беата Балогова ствара нови свет, нову реалност и ново уточиште за неприлагођене – ствара роман у ком је свака реченица непоновљив доживљај.

„Ах, ви жене Корнелије, бићете стално саме. Нико неће доћи да вам помогне и нико вас неће спасити.”

„Од чега, Клементина, од чега?”, питала је са срџбом Мамака. „Од живота те нико не може спасити.”

„Од ваше снаге, Нели, која је од вас начинила усамљенице великих тврдих руку и испијених лица.”

Са словачког превела: Зденка Валент Белић

Илустрација на корицама: Соња Бајић