Кога имам на небу? - Света Земља у Старом и Новом завету

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
О ПРАВОСЛАВНОМ ПОКЛОНИШТВУ

Три су времена, клицао је Блажени Августин епископ ипонски, садашњост у прошлости, за коју смо везани памћењем, садашњост у садашњости, за коју смо везани гледањем и осматрањем, и садашњост у будућности, која нас испуњава ишчекивањем, надањем. А ради чега постоји време? „Да нас уведе у вечност“, одговара Црква. „Верме у Цркви је време у Христовој вечности“, каже Свети Ава Јустин. А вечност је стална садашњост.

Вечно је и Свето писмо. А као што пракса испуњава теоријски спис, тако и Црква испуњава Свето писмо. Свето писмо је изузетан доживљај историје као најсветијег простора, у коме се сусрећу и дијалог воде Бог и човек. Отићи у Свету Земљу значи непосредно ући међу редове Библије и осетити истину у пуноти смисла те речи.

Први поклоницу у Светој Земљи били су анђели небески. У књизи о Јову читамо како су анђели клицали када је Бог стварао свет. После прародитељског греха они су вековима ћутали …