У време када се под циничним изговорима настоји да се готово до апсурда сузи и редукује потребно знање, не само из области културе и познавања човека већ и из домена књижевности, захтевање познавања науке о човеку и о култури ради адекватне рецепције, познавања и тумачења књижевних дела може изгледати непримерено. Сматрајући да је ауторитет знања само привремено изгубио свој некадашњи значај у процесу образовања и у индивидуацији појединаца, природна релаксација од високих захтева може се схватити као празнична суспензија културних принципа који ће се неминовно опет успоставити. У том надању се ова књига нуди заинтересованим читаоцима који ће у њој наћи подстицај за спознајом културног контекста као претпоставке одговарајућег разумевања књижевног текста.