Књижевност транзиције

Прилози за историју српске прозе 1990–2020.
Аналитична и провокативна књижевно-критичка студија посвећена опусима десеторо писаца који су генерацијски и стваралачки обележили једну епоху. То су Горан Петровић, Владан Матијевић, Срђан Ваљаревић, Владимир Тасић, Владимир Арсенијевић, Јелена Ленголд, Игор Маројевић, Веселин Марковић, Вуле Журић и Зоран Ћирић. Рођени у распону од 1959. до 1969. године, ови писци излазе на књижевну и јавну сцену у последњој деценији XX века, у бурном периоду који би се могао именовати као транзиција.
Пишући исцрпно о књигама прича и романима десет изабраних писаца, Бајчета настоји да препозна и предочи поетички, тематски и књижевно-историјски дух једног времена на прелазу, док се један друштвени систем руши, а други никако не успева да настане.
Замишљена као „темељ неке долазеће историје књижевности периода који деценије 1990–2020. започињу“, књига Владана Бајчете прецизно и уверљиво слика опусе у настајању, писце у непрестаној промени, искуства и сензибилитет нових књижевних генерација, а пре свега важне књиге српске књижевности које су настале у доба транзиције.