Аутори: превод са древнокинеског језика, предговор, белешке, систем транкрипције и хронолошке табеле Игор Радев
Страна: 511
► Остали детаљи

Књига песама (詩經: Шӣ’Ђӣнг)је најстарија кинеска антологија поезије, која обухвата 305 песама различите дужине, датираних углавном између XI и ВИИ века пре Христа, састављених већином у четворосложном стиху. По традицији за коначног редактора збирке сматран је Конфуције (孔子: ‘Ко̌нгЦи̌’; 551–479. п. н. е.), о коме се каже да је радећи на материјалу од око три хиљаде песама саставио садашњу компилацију од 305 песама, али овакву тврдњује немогуће историјски доказати.

Књига песама представља једно од најзначајнијих остварења кинеске књижевности, са далекосежним утицајем на њен даљи развој, при чему Књига песама заузима почасно место у конфуцијанском канону од Пет књига (五經: Ву̌Ђӣнг), представљајући једино поетско дело у њему.Структурно, Књига песама подељена је на три главна дела: збирка Напева (風: фе́нг), која садржи сакупљене песме из разних обласних држава под врховним суверенитетом древне династије Џо̄у (周; 1046–256. п. н. е.), где су представљени гласови свих слојева тадашњег друштва: збирка Спевова (雅: ја̌), која тематски обухвата песме које се баве почецима династије Џо̄у са њеним политичко-идејним и религиозним темељима, где присуствују и мањи епски циклуси и збиркаСлавопева (頌: со̀нг), састављена из религиозних химни, најчешће посвећених краљевским прецима, певаних при обредном животу династије Џо̄у, које представљају најстарији део антологије, а за неке од њих се тврди да потичу чак из претходне династије Ша̄нг (商; цирца 1600–1046 п. н. е). Отуда, поред своје уметничке вредности Књига песама је такође сматрана за првокласни историјски извор за епоху у чијем оквиру је настала. Чак што више,по конфуцијанскимсхватањима, Књигапесамадобија статус главног „педагога“ људске личности у друштву, јер премаКонфуцију:

Песме у Књизи песама, а има их триста, све се могу описати једном реченицом: „Без иједне зле мисли!“