Књига и писац у Византији

Књига је у целости посвећена култури Византинаца, њеним почецима, а на првом месту њеном најзначајнијем елементу – књизи. Била је то, по Каждановом мишљењу, једна „књишка” култура, култура која је у свој епицентар поставила књигу као својеврстан културолошки феномен, која је била производ једне дуге традиције, чији су почеци сезали све до В века пре нове ере. Разумети једну такву културу немогуће је без отварања једне византијске књиге. Каждан је отворио Историју Никите Хонијата, и његов бурни, богати али и тескобни свет сетних сећања и болног јаука због пада царујућег града у руке крсташа.
Али пре него што је отворио књигу Никите Хонијата, Каждан нас је упознао са почецима византијске књиге, њеним изгледом, начином на који је настајала, њеном вредности и њеном јединствености. Пут до књиге је био дуг пут који су само ретки и срећни појединци пролазили у свом животу, подвизавајући се кроз комплексан систем византијског образовања. Прича о византијској књизи и њеном писцу је прича о друштву, политици и религији. На више од сто страна Александар Каждан је успео да сажме ову захтевну проблематику тако да читаоци схвате основне поставке једне хиљадугодишње цивилизације.

Опис

Александар Каждан причу о византијској књизи и њеном писцу отпочиње са болним сећањем на пад Константинопоља 1453. године. То га везује за његовог омиљеног јунака Никиту Хонијата, који такође своју Историју пише са тешким осећајем горчине због пада Цариграда у руке крсташа 1204. године. Каждан, међутим, непрестано истиче огроман допринос византијске културе у развејању на развој западноевропске ренесансне мисли. Много пута је исказивана захвалност византијским писцима и интелектуалцима, захваљујући којима је сачувана баштина грчко-римске културе. А када говоримо о њеним најистакнутијим представницима, незаобилазни су Аристотел и Платон, који су чинили основ епистемологије, онтологије, етике и политике Византинаца.