Кићени дивани

Пукао раван Срем преко страница ове књиге.
После две књиге о старој сремачкој вишњевачи, директно и посредно, које су ово пиће славиле више него што су слављена пића богова, којом су и највеће здравице икада написане, ево и треће књиге егзалтација Николе Нинковића.
Ако је у прве две књиге био простор за душевне подухвате и уживања, Срем је за Нинковића у овој сама душа. Он овде, кроз обичне људске делатности и понашања, открива митологију људског живота у Срему. А том животу се мора наздравити, наравно старом вишњевачом, зато је на крају књиге и рецепт за прављење.
Мада ово није записано, мислим да је Никола Нинковић уверен да су Адам и Ева били Сремац и Сремица, јер он кићени Срем кити тако као да је не само његов већ и завичај човечанства.
Постоје разне врсте зависности. Никола Нинковић је уз стару сремачку вишњевачу пао у зависност писања. Он се није пропио, већ се прописао. Омакло му се и оде у писце. Сад га ваља читати.

Милован Витезовић